GORAN MILETIĆ ZA KARAKTER: SPEKTAR PRAVA

miletic

Donošenje zakona omogućiće da LGBT+ zajednice budu prepoznate u velikom broju situacija u praksi i daće odgovor kako državni organi, pravna i fizička lica postupaju u ovim situacijama

GORAN MILETIĆ, član Organizacionog odbora Beograd prajda i direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, govori za KARAKTER

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Beograd prajda i direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, smatra da je položaj LGBT+ osoba u Srbiji dobar ukoliko se poredi sa zemljama u kojima postoji smrtna kazna, tortura i progon pripadnika te zajednice.

“Međutim, naša referenca su zemlje Saveta Evrope i standardi koje ova organizacija ima (čiji je Srbija član od 2003. godine), uključujući i presude Evropskog suda za ljudska prava koje se moraju direktno implementirati. Ovi standardi ostavljaju malo prostora za nekakvo pozivanje na ‘prava većine’, ‘tradiciju’ i slične argumente koji to nisu. Na svaku od ovih fraza, Evropski sud je više puta ‘odgovorio’ u svojim presudama, pojasnio kako se neki standard primenjuje u konkretnoj situaciji i šta se mora učiniti bez obzira na to da li je nešto popularno ili ne u nekoj državi članici. Na primer, više puta je ponovljeno da se ‘prava većine ne štite i ne unapređuju tako što ćete negirati prava neke manjine’. Tako je i sa ljudskim pravima LGBT+ zajednice. Dakle, nisu u pitanju nikakva nova LGBT+ prava, već nastojanje da ova zajednica izložena nasilju i diskriminaciji postane ravnopravan deo svakog društva”, kaže Miletić.

Kako ukazuje sagovornik Karaktera, borba za prava ove zajednice počela je pre tri decenije, osnivanjem organizacije “Arkadija”.

Nisu u pitanju nikakva nova LGBT+ prava, već nastojanje da ova zajednica izložena nasilju i diskriminaciji postane ravnopravan deo društva

“Ako poredimo to vreme, kada smo se svi mi okupljali u ‘Arkadiji’ u strahu da će policija uhapsiti muške članove grupe zbog krivičnog dela protivprirodni blud (koje je ukinuto 1994. godine) sa sadašnjim radom na zakonu o registrovanim partnerstvima 2021. godine, očigledno je da je promena velika. Međutim, promene su spore i svaka je bila praćena nepotrebnim oklevanjem vlasti bazirane na homofobiji. Ovo se odnosi na svaku vlast u proteklih 30 godina, a dva najpoznatija slučaja su povlačenje Zakona o zabrani diskriminacije 2009. i zabrane prajdova 2009, 2011, 2012. i 2013. godine. Takođe, iako je pre skoro 10 godina uveden institut zločina iz mržnje, imamo do sada samo dve presude koje se tiču LGBT+ zajednice, što je daleko od realnog broja ovakvih krivičnih dela”, objašnjava Miletić.

Ipak, on navodi da položaj ove zajednice u Srbiji nije loš, ali da je daleko od standarda koji postoje za jednu zemlju članicu Saveta Evrope. Smatra i da Vlada Srbije ponovo okleva, budući da se iz nejasnih razloga iz zakona o istopolnim zajednicama isključuju važne odredbe.

Upitan zašto je važno doneti zakon koji bi regulisao istopolna partnerstva u Srbiji, Miletić ističe da to zavisi iz koje perspektive odgovaramo na ovo pitanje.

“Ako je odgovor iz aspekta LGBT+ zajednice, onda se radi o pravnom priznanju zajednica koje u praksi postoje oduvek. Donošenje zakona omogućiće da ove zajednice budu prepoznate u velikom broju situacija u praksi i daće odgovor kako državni organi, pravna i fizička lica postupaju u ovim situacijama. Zakon će doprineti da ove zajednice ne budu ignorisane kao što je to do sada bio slučaj. Biće regulisan ogroman spektar prava – od posete bolnicama, prava na nasleđivanje, prava na zdravstveno osiguranje, zajedničku imovinu, izdržavanje itd. Trudimo se da svaka životna situacija u kojoj partneri mogu biti, bude pokrivena ovim zakonom”, ukazuje Miletić.

Što se tiče države, dodaje on, ovaj zakon joj donosi dosta s obzirom na to da ispunjava ogromnu pravnu prazninu koja postoji u pravnom sistemu i to tako da ne košta ništa građane Srbije, niti će nečija prava biti manja zbog donošenja ovog zakona.

“Nadam se da će u daljem radu biti uvaženi zahtevi koji dolaze od korisnika zakona i akademske zajednice i da će na taj način zakon biti potpuno u skladu sa domaćim pravnim poretkom i međunarodnim standardima. Takođe, donošenjem ovog zakona, Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu, budući da je regulisanje pravnog položaja istopolnih zajednica naložio Evropski sud za ljudska prava u presudi “Oliari i drugi protiv Italije 2015. godine”, podseća Miletić.

Na pitanje Karaktera da li očekuje da će najavljeno donošenje zakona o istopolnim zajednicama proći bez većih osuda javnosti, naš sagovornik kaže da očekuje da će broj negativnih reakcija biti drastično manji nego što bi to bio slučaj pre pet ili 10 godina.

Istraživanja pokazuju da je u prethodnih pet godina procenat građana koji podržavaju mogućnost posete istopolnih partnera u bolnicama porastao sa 45 na 73 odsto, a kod onih koji imaju socijalne kontakte sa pripadnicima ove zajednice i preko 80 odsto

“Prvi razlog je što smo sve argumente i kvaziargumente ponovili veliki broj puta. Sada se sve svelo da niko nije protiv zakona već da neki predlažu referendum, drugi su za to da se zajednica sklapa kod notara, a treći da se donošenje zakona još malo odloži. Iz ovoga shvatamo da protivljenja u stvari nema, već da se ovakvi predlozi zasnivaju na pokušaju da se pridobiju glasači koji nisu blagonakloni prema LGBT+ zajednici. Drugi razlog je da je Prajd tokom prethodnih pet godina napravio ogroman proboj i da su građani shvatili da to nije nikakav bauk, da tražimo da budemo ravnopravni i da nasilje i diskriminacija ne budu naša stvarnost. Treći razlog jeste činjenica da imamo premijerku koja je autovana lezbejka. Koji god stav javnosti bio o njenom radu, činjenica je da je svaki građanin vidi svaki dan u medijima i to doprinosi smanjenju predrasuda”, smatra Miletić.

Istraživanja koja je Civil Rights Defenders uradio u saradnji sa Ipsosom, pokazuju da je u prethodnih pet godina procenat građana koji podržavaju mogućnost posete istopolnih partnera u bolnicama porastao sa 45 na 73 odsto, a kod onih koji imaju socijalne kontakte sa pripadnicima ove zajednice i preko 80 odsto.

“Podrška građana svim ostalim pravima je sa oko 45 odsto skočila na 55-65 odsto, u zavisnosti o kom pravu se radi. Građani jedino ne podržavaju davanje prava na brak i usvajanje dece, ali je i tu podrška duplirana i sada je preko 20 odsto. Istovremeno, povećan je broj građana Srbije koji kažu da LGBT+ osobe moraju biti ravnopravne – 80 odsto. To sve pokazuje da se klima menja. Promene su spore, ali vidljive i zbog toga ne očekujem velika protivljenja, sem možda pojedinačnih ispada u parlamentu. Jedinstvena Srbija neće glasati za zakon i već je jasno da će sve zavisiti od predsednika i stava Srpske napredne stranke (SNS)”, ističe Miletić.

Prema njegovim rečima, tokom javne rasprave u vezi sa donošenjem ovog zakona postoji dosta nerazumevanja i oklevanja. Naime, navodi Miletić, iako su civilno društvo i akademska zajednica izradili Model zakona o registrovanom partnerstvu još pre desetak godina, ovaj model zakona je, i pored obećanja resornog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, potpuno ignorisan.

“Umesto toga, za polaznu osnovu je uzet potpuno neprihvatljiv tekst prepun nelogičnosti, diskriminativnih odredbi i grešaka i za koji nismo znali ko ga je sačinio. Iako smo ponovo zahtevali da se uvaži naš model zakona, to je opet odbijeno i započeo je rad na polaznim osnovama Ministarstva. Sada je preostao rad u vezi sa još šest članova, što se čini kao mali broj, ali su ove odredbe veoma važne za sve u LGBT+ zajednici, ali i za državu koja može imati problema pred Evropskim sudom ukoliko diskriminativne odredbe opstanu”, ističe Miletić, dodajući da iako se rad na zakonu privodi kraju sa idejom da za manje od dva meseca bude usvojen u Skupštini Srbije, bitno je uvažiti prvenstveno one koji će biti korisnici ovog zakona, a ne praviti neku vrstu kompromisa sa onima koji su protiv svega što se tiče LGBT+ zajednice.

“Deluje da je u nekim trenucima važnije ‘dati’ što manje LGBT+ zajednici iako se ne radi ni o kakvoj milostinji, već o praktičnom regulisanju ljudskih prava koja već postoje i regulisanju zajednica koje u stvarnosti traju i po 30 godina. Za nekoliko sedmica ćemo imati mnogo jasniju predstavu kako će zakon izgledati. Opasnost da dobijemo ‘švajcarski sir’ kako je to bilo u Hrvatskoj svakako postoji. To bi značilo da registrovano partnerstvo postoji, ali da veliki broj situacija nije regulisan ili su LGBT+ osobe stavljene u drastično lošiji položaj, što bi bilo nezakonito. To je trenutno slučaj sa odredbom koja se tiče neregistrovanih zajednica. Naime, kod vanbračnih (heteroseksualnih) zajednica, zakon zahteva da su trajale ‘duži vremenski period’, što u praksi sudovi vide kao godinu dana ili kraće ukoliko su partneri, na primer, kupili stan ili dobili dete. Međutim, za istopolne partnere se eksplicitno traži tri godine. Takođe, država je prvo predložila da se izvod iz registra dostavlja svim ambasadama, što bi značilo da će i ambasade zemalja gde postoji smrtna kazna ili tortura za pripadnike LGBT+ zajednice dobijati izvode za svoje državljane. Ministarstvo je sada ovu odredbu promenilo, pa je trenutno rešenje da će se dostavljati samo tamo gde takođe postoji registrovano partnerstvo. Ovo je neprihvatljivo jer može dovesti do situacija da partner ode u neku zemlju (npr. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija) i sklopi brak iako već ima registrovano partnerstvo u Srbiji. Ono na čemu mi insistiramo je jednostavno rešenje, a to je da se izvod ne dostavlja tamo gde preti progon jednom od partnera”, naglaša Miletić.

Pored toga, dodaje on, važna odredba koja mora biti promenjena tiče se poštovanja privatnosti porodičnog života, što u praksi znači da će zajednica biti poštovana u četiri zida, ali se ne garantuje poštovanje u javnom prostoru.

“Tu je i situacija kada jedan od partnera ima dete iz prvog braka, budući da sadašnjim rešenjem nema garancije prava na ostvarivanje ličnih odnosa drugog partnera sa detetom. Takođe, nije na adekvatan način priznato ni pravo na izdržavanje drugog partnera”, zaključuje Goran Miletić.

naslovna karakter broj 11

 

Share