TIPOVI NASILNIKA NA INTERNETU: DIGITALNO NASILJE PROTIV ŽENA I DEVOJČICA

Na udaru posebno žene koje izražavaju svoje stavove u javnosti na internetu – predstavnice akademske zajednice, političarke, žene na visokim funkcijama – kao i aktivistkinje organizacija koje se zalažu za rodnu ravnopravnost i prava žena

Piše mr Marina Ileš

zena-1

Digitalno nasilje je rodno obojeno

Iako i žene i muškarci mogu biti izloženi digitalnom nasilju, podaci o ovoj pojavi ukazuju na to da su žene i devojčice, za razliku od muškaraca, najčešće žrtve nasilja na internetu. One trpe najdrastičnije vidove nasilja i najviše su pogođene posledicama.

Izveštaj Evropskog ženskog lobija pokazuje da za žene širom sveta postoji 27 puta veća verovatnoća da budu žrtve nasilja na internetu. Pored toga što postoji izrazita nesrazmera za žene i muškarce (uzrasta od 18 do 24 godine) u pogledu stepena rizika od izloženosti nasilju na internetu, žene su u većini i kada je reč o žrtvama najdrastičnijih vidova nasilja, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja. Podaci ukazuju i na to da su žene i devojčice najčešće žrtve tzv. osvetničke pornografije, koja je nastala bez pristanka svih uključenih strana. Konačno, digitalnom nasilju su posebno izložene žene koje izražavaju svoje stavove u javnosti na internetu – predstavnice akademske zajednice, političarke, žene na visokim funkcijama – kao i aktivistkinje organizacija koje se zalažu za rodnu ravnopravnost i prava žena.

Žene i devojčice su najčešće žrtve tzv. osvetničke pornografije

Nasilje na internetu može se podeliti u dve grupe: 

1)    verbalno nasilje – koje uključuje seksizam i govor mržnje, ucene, pretnje smrću, silovanjem, mučenjem;

2)    nasilje korišćenjem vizuelnih sredstava – koje podrazumeva fotografisanje i postavljanje fotografija bez saglasnosti, pretnje grafičkim sredstvima i osvetu objavljivanjem pornografskog sadržaja.

Istraživanja u Srbiji koja se tiču ove pojave odnose se pre svega na zastupljenost digitalnog nasilja među učenicima i učenicama i na percepciju roditelja i nastavnika o rizicima na internetu. Podaci pokazuju da je najveći broj srednjoškolaca i srednjoškolki bio izložen uznemiravanju telefonskim pozivima, SMS porukama i na socijalnim mrežama. U takvim situacijama se učenicii učenice najviše obraćaju za pomoć svojim vršnjacima. Digitalnom uznemiravanju su nešto više skloni dečaci i slabiji učenici. Strah od kontakta sa nepoznatim osobama i od seksualnog uznemiravanja u većoj meri je prisutan kod roditelja ženske dece u odnosu na roditelje muške dece.

Izbeći sugerisanje da se žrtva „isključi“ sa interneta jer se time nasilje ne zaustavlja, a žrtva se može dodatno izolovati

Moguće posledice digitalnog nasilja 

Digitalno rodno zasnovano nasilje može biti štetno kao i fizičko nasilje nad ženama. Posledice su slične kao i u slučajevima uznemiravanja ili proganjanja i mogu uključiti poremećaje prouzrokovane stresom, traumu, anksioznost, poremećaje sna, depresiju i fizički bol. Posledice digitalnog nasilja mogu se „preliti“ i u „stvarni život“ i mogu podrazumevati:

– strah za sopstvenu bezbednost u slučaju organizovanog uznemiravanja;

– izolaciju kao posledicu praćenja žena u kući i na poslu putem aplikacija i uređaja;

– nepostojanje bezbednog prostora za žrtvu zbog brzine nekontrolisanog širenja ličnih podataka i nedostatka zaštite i zbog slučajeva prenošenja nasilja i zlostavljanja uživo.

Mogući vidovi zaštite i podrške

– Jačati svest i poslati jasnu poruku da žrtva nije odgovorna za pretrpljeno nasilje;

– Pružiti žrtvi podršku kroz aktivno slušanje, upućivanje na moguće izvore dodatnih informacija i na osobe od poverenja, podsticanje formiranja grupe ljudi koji će moći da pružaju emotivnu podršku žrtvi;

– Izbeći sugerisanje da se žrtva „isključi“ sa interneta jer se time nasilje ne zaustavlja, a žrtva se može dodatno izolovati;

– Koristiti mogućnost blokiranja onih koji upućuju nasilničke poruke (na platformama kao što su Fejsbuk ili Tviter);

– Prikupljati dokaze putem slikanja ekrana (engl. screenshot) i čuvanja poruka;

– Uz saglasnost osobe koja doživljava nasilje, obavestiti sve one u njenom okruženju koji je mogu podržati i pružiti joj dodatne informacije (roditelji, nastavnici);

– Obratiti se za informacije i podršku specijalizovanim nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava na internetu, organizacijama za zaštitu prava dece ili za zaštitu prava žena,

– Prijaviti nadležnim organima – Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal Republike Srbije (Posebno tužilaštvo je nadležno za krivična dela visokotehnološkog kriminala na području cele države), a imejl je vtk@beograd.vtk.jt.rs;

– Obrazovno-vaspitne ustanove su, takođe, u obavezi da postupaju u slučajevima svih oblika nasilja, uključujući i digitalno nasilje, a na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Svaki oblik nasilja kom su izložene učenice i učenici može se prijavitii na SOS liniju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na broj 0800/200- 201.

Jačati svest žrtava da nisu odgovorne za pretrpljeno nasilje

TIPOVI NASILNIKA NA INTERNETU

Evropski ženski lobi definisao je 12 tipova nasilnika na internetu, sa opisom taktika koje koriste i navođenjem prostora na internetu gde ih korisnici mogu sresti.

  1. TROL (engl. troll)

Taktika: napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.

Gde ćemo ga najčešće sresti? U sekcijama za komentare, u pričaonicama (chatrooms), na forumima.

  1. REGRUTER (engl. recrutier)

Taktika: koristi nove tehnologije da namami svoje žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na sajtovima za prodaju, tematskim platformama, društvenim mrežama, na aplikacijama za komunikaciju.

  1. VRŠNJAČКI SAJBER SILEDŽIJA (engl. Cyb erbully)   Taktika: kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju.

  1. SAJBER PROGONITELJ (engl. cyberstalker)

Taktika:  špijunira , fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.

  1. PORNO OSVETNIK (engl. revenge pornographer)

Taktika: postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Ovakvo ponašanje je, obično, nastavak nasilja iz partnerskog odnosa.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.

  1. NASILNIK IZA FOTO-APARATA (engl. creepshotter)

Taktika: fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.

Gde ćemo ga najčešće sresti? U javnom prostoru, na tematskim sajtovima, društvenim mrežama, na Reddit-u.

  1. ZLONAMERNI PROPAGANDISTA (engl. malicious distributor)

Taktika: koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu prava žena.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.

  1. MASKULINISTA (engl. masculinist)

Taktika: negira da postoji sistemski seksizam, insistira na „zaštiti prava muškaraca“.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na tematskim sajtovima, sajtovima ženskih grupa, na društvenim mrežama.

  1. INTERNET PEDOFIL (engl. online groomer)

Taktika: razvija odnos sa decom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama, forumima.

  1. DOKSER (engl. doxxer)

Taktika: prikuplja i na internetu objavljuje privatne podatke kako bi javno osramotio žrtvu.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na profilima njegovih žrtava na društvenim mrežama, internet pretraživačima.

  1. HAKER (engl. hacker)

Taktika: Presreće privatnu komunikaciju i razmenu informacija.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Bilo gde na internetu.

  1. MANIPULATOR SA SAJTOVA ZA UPOZNAVANJE (engl. dating website manipulator)

Taktika: uspostavlja kontrolu nad žrtvom tako što je zavede na internetu i namami u opasne situacije.

Gde ćemo ga najčešće sresti? Na sajtovima za upoznavanje, društvenim mrežama, u pričaonicama. Na aplikacijama za komunikaciju.

*Adaptirano prema tekstu objavljenom u publikaciji Autonomnog ženskog centra „Odgovor obrazovno-vaspitnih institucija na rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici“

KARAKTER

Share