VELIKO ISTRAŽIVANJE KARAKTERA: VREME JE DA LGBT+ DOBIJE PRAVA NA SVOJ ŽIVOT

prajd

Šta donosi najavljeni zakon o istopolnim partnerstvima

Piše Jelena Diković

Posle 20 godina od “krvavog prajda”, kada su LGBT+ osobe umesto mirne šetnje ulicama Beograda dobile batine, razbijene glave i osude velike većine javnosti, Srbija bi na proleće mogla da postane 48. država u svetu koja će regulisati istopolna partnerstva.

Nijedan politički vrh u Srbiji nije radio na promovisanju LGBT+ prava, široj kampanji koja bi konzervativnom delu građana i građanki ukazala da homoseksualnost nije bolest, da je LGBT+ osoba oduvek bilo i da će ih uvek biti, da poštuju ovu zemlju i plaćaju porez kao i svi drugi

Prema najavama Gordane Čomić, ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predlog zakona o istopolnim zajednicama mogao bi da se nađe pred narodnim poslanicima već u maju.

Život LGBT+ osoba u konzervativnoj zemlji kakva je Srbija nimalo nije lak. Pretnje, napadi i odbacivanja od porodice i najbližih su svakodnevica ove zajednice, kojoj, prema procenama, pripada oko 10 odsto stanovništva.

Nijedan politički vrh u Srbiji nije radio na promovisanju LGBT+ prava, široj kampanji koja bi konzervativnom delu građana i građanki ukazala da homoseksualnost nije bolest, da je LGBT+ osoba oduvek bilo i da će ih uvek biti, da poštuju ovu zemlju i plaćaju porez kao i svi drugi.

Naprotiv, za sve nedaće koje su zadesile Srbiju optuživana je LGBT+ zajednica. Podsetimo se samo kako je nedavno preminuli patrijarh Irinej za poplave koje su zadesile Srbiju 2014. okrivio upravo LGBT+ osobe.

Međutim, život ove zajednice u odnosu na vreme “krvavog prajda” jeste postao lakši. Uglavnom zahvaljujući borbi LGBT+ organizacija.

Jedan od najčešćih homofobičnih komentara koji se “vuče” po medijima i društvenim mrežama je taj da LGBT+ osobe imaju “sva prava u Srbiji”. To je daleko od istine, ali nadležne institucije ne rade gotovo ništa na tome da ukažu “nevernim Tomama” da pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice nemaju jednaka prava kao ostale građanke i građani.

Jedan od najčešćih homofobičnih komentara koji se “vuče” po medijima i društvenim mrežama je taj da LGBT+ osobe imaju “sva prava u Srbiji”. To je daleko od istine

Nemaju pravo na imovinu i na nasleđivanje penzije u slučaju smrti partnera/ke; nemaju pravo da u slučaju bolesti jednog partnera drugi partner bude obavešten o njegovoj bolesti, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja; ne mogu da jedni druge posećuju u zatvoru; nemaju pravo da preuzmu telo partnera/ke i sahrani ga/je…

Da se spreči donošenje zakona o istopolnim zajednicama nedavno je zatražilo “212 srpskih intelektualaca”. Među njima su muzičar Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba, reditelj Emir Kusturica, Aleksandar Šešelj, sin Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, akademik Matija Bećković i Teša Tešanović, koji se predstavlja kao novinar.

Oni su taj apel uputili Narodnoj skupštini i drugim nadležnim institucijama, jer tvrde da je zakon o istopolnim zajednicama, između ostalog, “nepotreban, loš, koncipiran kao zakon iz porodično-pravne materije”, te da predstavlja “očigledan korak u pravcu legalizacije istopolnih brakova, što će ubrzo voditi i mogućnosti usvajanja dece”. Smatraju i da je najavljeni zakon “zbog faktičkog zadiranja u porodično-pravnu materiju protivustavan i da bi njegovim usvajanjem država ugrozila vođenje pronatalitetske politike”.

Osim apela “212 srpskih intelektualaca”, zakonu o istopolnim zajednicama protive se konzervativne struje, poput Srpske pravoslavne crkve i pojedinih političkih partija. Nacionalno demokratska alternativa (NADA), savez Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i 14 udruženja građana, zatražili da se na dan predsedničkih i parlamentarnih izbora raspiše i referendum kojim bi se građani izjasnili o pitanju istopolnih zajednica. Prethodno je referendum zatražio i pokret Dveri. Međutim, Ustav Srbije ne dozvoljava raspisivanje referenduma u vezi sa ovim pitanjem, jer spada u okvir ljudskih prava.

Ono što šira javnost u Srbiji treba da zna jeste to da se u zakonu o istopolnim zajednicama istopolna partnerstva neće nazivati brakom, niti će LGBT+ osobama biti dozvoljeno da usvajaju decu

Ipak, jedna od pozitivnih stvari za LGBT+ zajednicu desila se  kada je novi patrijarh Porfirije izjavio da razume potrebu istopolnih partnera za regulisanjem njihovog statusa, iako je naglasio da crkva neće podržati da se istopolne zajednice nazivaju brakom.

Ono što šira javnost u Srbiji treba da zna jeste to da se u zakonu o istopolnim zajednicama istopolna partnerstva neće nazivati brakom, niti će LGBT+ osobama biti dozvoljeno da usvajaju decu.

Inače, nakon apela “212 srpskih intelektualaca”, usledila je podrška usvajanju zakona o istopolnim zajednicama koju je potpisalo 1.600 profesora, naučnika, umetnika, novinara…

Među ličnostima koje su podržale LGBT+ osobe su pisac Vladimir Arsenijević, karikaturista Dušan Petričić, advokat Božo Prelević, režiseri Srđan Dragojević, Stevan Filipović i Stevan Bodroža, glumica Bojana Maljević, istoričar Milivoj Bešlin i istoričarke Dubravka Stojanović i Radina Vučetić, te profesorka Biološkog i Filozofskog fakulteta Biljana Stojković, profesorka Jelisaveta Blagojević, profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić, novinari Željko Bodrožić, Danica Vučenić, Jovana Gligorijević, Antonela Riha, Tamara Skrozza i drugi.

O položaju LGBT+ osoba u Srbiji i donošenju ovog važnog zakona, Karakter je razgovarao sa predstavnicima i predstavnicama LGBT+ organizacija koje su učestvovale u javnoj raspravi i koje se bore da zakon bude prihvatljiv za sve.

I pre nego što je najavljeno donošenje zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji, LGBT+ organizacije lobirale su da se to i ostvari. Još pre nekoliko meseci Beograd prajd pokrenuo je peticiju za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu, koju je do sada potpisalo više od 10.000 ljudi.

naslovna karakter broj 11

Share