BOJAN LJUBENOVIĆ ZA KARAKTER: DRUŠTVENE IGRE

ljubenovic

Ups, pojede mi Kokezu!

BOJAN LJUBENOVIĆ piše za KARAKTER

Tržni centri i restorani su zatvoreni pa je mojoj ženi postalo dosadno.
A kad je njoj dosadno meni postane nesnosno zanimljivo. Ne možete ni da zamislite šta sve može da joj padne na pamet da bi se razonodila.
– Hoćeš da ti pročitam neki svoj aforizam? – ponudio sam.
– Nije mi baš toliko dosadno – rekla je. – Hajde da igramo neku društvenu igru! – predložila je iznenada. – Odavno nismo!
Duboko sam uzdahnuo.
– Znaš da sam u tome loš – rekao sam. – Uostalom, od svih društvenih igara ja najviše volim seks. Ni to nismo dugo.
– U tome si tek loš – odmahnula je nehajno i iz fioke izvadila prašnjavu kutiju. – Igraćemo “Ne ljuti se čoveče”!
Podigao sam ruke u znak predaje, ionako nije bilo šanse da je odbijem.
– Ti uzmi crvene figurice, a ja ću plave – naredila je. – Ti budi Vučić, a ja Stefanović!
– Kakav Vučić, kakav Stefanović? – pobunio sam se.

Stefanović je u poslednjem trenutku ušao u kućicu

– Igraćemo tako da bude još zanimljivije! – rekla je sa mnogo entuzijazma.
Kao pravi Vučić odmah sam dobio šesticu i poveo igru. Ipak, moja žena je ubrzo ušla u igru i postalo je napeto. Ni na kraj pameti mi nije bilo da joj popuštam.
– Ups, pojede mi Kokezu! – vrisnula je.
Samo sam se nasmejao i išutirao njenu figuricu sa table. Ovoga puta me je išlo od ruke pa su se šestice samo ređale.
– Gle, ode mi i Hrkalovićka! I Papić! – prekorela me je žena. – Baš si bezobrazan!
– Pa kad hoćeš da se igraš s majstorom – rekao sam samozadovoljno.
Međutim, ubrzo se kockarska sreća promenila. Stefanović je uzvratio udarac.
– Jovanjica aut! – pljesnula je žena rukama i izbacila mi glavnu uzdanicu.
Sad sam se već naljutio i odlučio da nemam milosti. Ipak, šta god da sam pokušao, žena je bila za korak ispred mene. Ostalo joj je još jedno ključno bacanje.
– To! – ciknula je oduševljeno. – Stefanović je u poslednjem trenutku ušao u kućicu! Pobeda!
Nije mi bilo pravo ali sam morao da se pomirim s porazom. Zadovoljna, privila se uz mene.
– Znaš,  toliko te volim da ću da zakupim bilbord i to javno objavim – mazila se.
Nisam se dao smekšati.
– Jedna izgubljena bitka ne znači i rat – rekao sam. – Igrajmo “Zanimljive geografije”, to rasturam.
Odmah se složila, a žrebom smo odlučili da počnemo na slovo “M”.
– Koja ti je zemlja na “M”? – pitala je.
– Mauricijus – rekao sam samouvereno.
– Ne može!
– Što ne može? – pitao sam.
– Je l’ znaš ti gde je Mauricijus? Ajde, reci gde je?
Stvarno nisam znao. Znao sam gde je na primer Hongkong, ali Mauricijus mi je bio potpuna nepoznanica. Besno sam zgužvao papir.
– Ajmo “Podmornice” – predložila je sad ona.
Mislio sam da ću tu biti bolji, ali moja žena je izgleda veštica. Sve geometrijske figure koje sam krišom nacrtao lako je pogodila.
– Potopljen si! – oduševila se. – Koji si ti Cvijan, čoveče!
Pravio sam se da je ne čujem.
– Ajmo “Riziko”- nisam odustajao.
– Je l’ to ono kad razmišljaš da raspišeš vanredne izbore, a ne smeš jer ti je rizično?
– Pojma nemaš! – sad me je već ljutila. – Mani se ženo politike. Ako nećeš “Riziko”, možemo “Monopol”?
– Medijski ili obični? – opet me je pecnula.
Kažem vam da je nesnosna kad joj je dosadno. Onda mi je pala na um sjajna ideja.
– Znaš šta – rekao sam – ja bih vešala.
– Sjajna ideja! – oduševila se. – Otkad to nisam igrala. Šta nam za to beše potrebno?
– Samo konopac i stoličica.

naslovna karakter broj 11

 

Share