BRANKICA JANKOVIĆ ZA KARAKTER: ĐELEM, ĐELEM

brankica-jankovic

BRANKICA JANKOVIĆ, poverenica za ravnopravnost, u svojoj stalnoj kolumni Konkavno ogledalo, za KARAKTER

Iza nas je Mesec ženskog romskog aktivizma i Međunarodnog dana Roma, a i mesec je jedne od najvećih “romskih” slava, Đurđevdana. U stvari, zašto tražim povod da napišem koju reč o našim sugrađanima, pripadnicima romske nacionalne manjine, kada njihovi životni problemi, isto koliko i napori koje mnogi od njih ulažu da naše društvo bude u svakom pogledu bolje, zavređuju da se o njima piše i govori mnogo češće i mnogo više.

Možda toga nismo bili svesni pre pojave ovog virusa. Pored težine izazova ima nešto poučno u ovoj nesreći, ili bi bar trebalo da smo naučili šta je najvažnije u našim životima i koliko su ljudi važni za opstanak svakog sistema, naročito oni u službama od vitalnog značaja za sve nas, poput zdravstvene i socijalne zaštite. U njima radi nemali broj Romkinja na najtežim a nedovoljno cenjenim i plaćenim poslovima higijeničarki, negovateljica, servirki, radnica u vešernicama. Izuzetno retko obavljaju poslove u kojima se zahteva visoka stručna sprema. Svi imamo samo reči hvale za ljude sa prve i druge linije odbrane u ovoj zajedničkoj borbi protiv teško predvidivog virusa. I nije nam bitna boja kože, nacionalnost, vera, pol, seksualna orijentacija. Samo da ima ko da nas leči i da ima dovoljno mesta u bolnicama i snage zaposlenih.

Jedna mlada Romkinja sašila je preko 2.000 maski namenjenih ljudima koji zbog oštećenog sluha čitaju sa usana. Ogroman je broj “velikih” ljudi romske nacionalnosti koji nisu poznati javnosti, ali se svakodnevno trude da ovaj svet učine lepšim mestom. Uostalom, zamislite našu Srbiju bez Šabana, i Bajramovića i Šaulića, Rajka Đurića, Steve Đorđevića Novaka, narodnog heroja iz NOR-a, Esme Redžepove i mnogih drugih. Kakav bi svet bio bez Pikasa, Jula Brinera, Ave Gardner, Rite Hejvort, Elvisa Prislija, Tajsona Fjurija…

Verujem da nije slučajnost što reč Rom znači Čovek

Međutim, kada se govori o Romima – ovi ljudi nisu prva asocijacija. Priča o Romima vezuje se za siromaštvo, neobrazovanje, materijalnu pomoć. Ima i onih nepravednih, tačnije ponižavajućih sadržaja, koji ih dodatno stigmatizuju i postiđuju, poput novinskih sadržaja. Uglavnom su to priče tuge i patnje, ali i pobede čovekovog duha nad svakom mukom i preprekom. Život Roma i Romkinja je najčešće ono što se zove život na marginama. Uglavnom na obodima gradova, ređe sela, u neformalnim naseljima, često bez minimalnih uslova za život, a ponekad u kućama od istog onog kartona od čije prodaje se i životari. Stalna potraga za srećom, koju samo što nisu dohvatili. Neki je dohvate, ako uspeju da “izađu iz naselja” – što je, kažu, najteže. Krajnje je vreme za oslobođenje od glavnih neprijatelja naše slobodne misli i našeg karaktera – oslobođenje od stereotipa i predrasuda. Dakle, upoznajmo Rome, naše komšije i prijatelje: kulturu, jezik, organizaciju, način života, istorijske fakte….

Pre tačno 50 godina na Prvom svetskom kongresu u Čelstfildu, 15 km od Londona, kada je, uostalom, osnovana prva međunarodna romska organizacija. Raspravljalo se o socijalnim problemima, jeziku, književnosti i folkloru, a osnovni zadatak je bio usvajanje strategija organizovane borbe za ljudska prava i svojevrstan izlazak na svetsku pozornicu kako bi se izborili sa neravnopravnošću i degradacijom. Usvojena je odluka da umesto reči Ciganin ubuduće zvanični etnički naziv bude Rom, što znači Čovek. Verujem da nije slučajnost značenje reči Rom, jer su neretko najslabiji članovi društva među nama često i najveći ljudi – čuvari duše u vremenu opšteg obeščovečenja, vremenu instant rešenja za sve – od lepote do znanja i ugleda.

Na kongresu su usvojene romska himna i zastava, kao simboli međunarodnog romskog pokreta. Pesma Đelem-Đelem prihvaćena je za himnu svih Roma sveta. A da li je samo romska himna? Malo je ljudi koje poznajem, a koji je na prve tonove ne prepoznaju i ne ustanu. Ipak smo to svi mi.

karakter-naslovna

Share