BRANKICA JANKOVIĆ ZA KARAKTER: ŽENE KAO VOZAČI

brankica-jankovic

O ženama koje voze automobile, tramvaje, autobuse i danas se u našem društvu neretko govori kao da su ostvarile neka neverovatna dostignuća – ponekad i uz prizvuk omalovažavanja – a ne kao da rade poslove u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima

BRANKICA JANKOVIĆ, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u svojoj stalnoj kolumni Konkavno ogledalo za KARAKTER

brankica-jankovic

I na nebu i na zemlji, jer je bilo kom prevoznom sredstvu svejedno da li ste muškarac ili žena. Nije ovo nova izreka, ali – što i da ne bude? Prva pilotkinja u jurišnom vazduhoplovstvu naše vojske je kapetanica Ana Perišić – njen uspeh i postignuće zavređuju da svi oni koji se protive imenicama ženskog roda, ipak “lome jezik” na “neprirodne” jezičke konstrukcije. Ana je prošla trnovit put prijemnih ispita, isto kao
i muškarci, iako joj je bilo rečeno da žene ne mogu u borbene pilote. Polagala je matematiku, testove opšte kulture, opterećenja, padobransku obuku i skakanje, selektivno letenje, preživljavanje u teškim uslovima. Prešla je put od galeba do orla, i nedavno je, posle uspešno izvedenog kontrolnog leta, sama rekla da avion ne poznaje ni da li ste potporučnik ili general, ni da li ste muško ili žensko. Jer, za ove prve, slobodno mogu da kažem, nema granica jer im ni nebo nije granica. Istovremeno, u rasponu između – i dalje većinski – ženskih kućnih poslova, pa do poslednjih godina kada su otvorena vrata za bavljenje politikom i biznisom, Ana je dokazala da ni za žene nema granica i da su i one kvalifikovane i sposobne da budu u visinama. I na visini svakog zadatka.

Prva pilotkinja u jurišnom vazduhoplovstvu naše vojske je kapetanica Ana Perišić

Istorija će, želim u to da verujem, upamtiti Anu mnogo bolje nego što je Danicu koja, za razliku od većine žena svoga vremena, nije zapisivala recepte, već lekcije o pilotiranju. Danica Bačić Tomić, pre skoro jednog veka (1928. godine) položila je pilotski ispit, pet godina kasnije dobila letačku dozvolu kao najbolja u klasi, a zatim letela nad provalijom od 2.500 metara, pravila lupinge… Nažalost, sa radara javnosti nestala je posle Drugog svetskog rata kada se sa suprugom iselila u SAD gde je verovatno preminula. Ostaje nada da je uspela da vidi kako jedna fabrička radnica, amaterka u padobranstvu a zatim žena pilot, osvaja ne samo nebo već i orbitu. Valentina Tereškova je 1963. godine postala prva kosmonautkinja. Nakon nje su desetine žena osvajale svemir, a za 2024. je najavljena američka misija poput čuvenog Apola: na Mesec će sleteti prva žena, ne zato što je žena, već zbog toga što je kvalifikovana i obučena. Za sada se njih dvadesetak priprema.

Za slučaj da niste znali, u Srbiji žene već godinama upravljaju i brodovima i tenkovima.

Iako su se davno vinule u najveće visine, i bukvalno i simbolički, o ženama koje voze automobile, tramvaje, autobuse i danas se u našem društvu neretko govori kao da su ostvarile neka neverovatna dostignuća – ponekad i uz prizvuk omalovažavanja – a ne kao da rade poslove u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima. Zato nije zgoreg da se zapitamo: ako žena može da nosi dete iz vrtića u jednoj a cegere sa pijace u drugoj ruci, zašto ne može da, recimo, upravlja tenkom, brodom ili avionom – borbenim ili bilo kojim drugim? Za slučaj da niste znali, u Srbiji žene već godinama upravljaju i brodovima i tenkovima.

KARAKTER

Share