MILA POPOVIĆ ZA KARAKTER: SEX, LAŽI I TRAKE U UNDERGROUNDU

mila-popovic

U filmu, ali i u istoriji ovakvi režimi se uvek raspadnu jer je istina uvek jača od laži, ljubav od mržnje a sloboda od okova

MILA POPOVIĆ, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde, piše za KARAKTER

U jeku rasprave o dva filma koji aktualizuju teme zločina u Drugom svetskom ratu, ali i u poslednjim ratovima na Balkanu, na koji film vas podseća Srbija danas?

Mene Srbija podseća na film Sex, laži i video trake, Stivena Soderberga. Reč je o komplikovanoj ljubavnoj priči u kojoj  se radnja vrti oko muškarca koji snima intervjue sa ženama na temu odnosa sa partnerima. Za svoj filmski prvenac  Soderberg je dobio Zlatnu palmu u Kanu, a nakon hvalospeva kritičara pokrenuo je nov talas nezavisnog filma u američkoj kinematografiji.

Osnovna sličnost radnje ove drame sa dešavanjima u srpskom društvu je vezana za paralelnu stvarnost, koju režim kreira po matrici koju je u svom, takođe, Zlatnom palmom nagrađenom ostvarenju Underground, prikazao Emir Kusturica. Sećate se kako drug Marko, u maestralnoj izvedbi Mikija Manojlovića, drži u podrumu ljude kojima preko radija saopštava vesti da još nije završen Drugi svetski rat? Isto to radi aktuelni režim preko televizija sa nacionalnom frekvencijom, na kojima se u rijalitijima emituju red sexa začinjenog nasiljem, a onda red laži za koje su zadužene informativne redakcije, za koje istina nije obavezujuća, što se najbolje vidi po horskom ponavljanju izmišljene priče o računu Dragana Đilasa u Dojče banci na Mauricijusu, koja je zatvorena pre dve godine. Baš kao i u Undergroundu s vremena na vreme i u paralelnu stvarnost se ubace sukobi, obračuni i slični sadržaji. Za trake su zaduženi Dijana i Neša iz Beograda. Ako u našu filmsku stvarnost ubacimo i one koje su navodno snimali dok su ćaskali o fudbalu, onda imamo i nerazdvojni režimski četverac čija povezanost je jednako nesporna koliko i komplikovana. Iz dramske radnje već je ispao čovek koji je u rekordnom roku uspeo da uništi srpski fudbal i obogati se do granica nepristojnosti, samo zato što je tako hteo glavni režiser paralelne stvarnosti , Aleksandar Vučić, koji u poslednje vreme sve teže može da objasni prirodu svojih odnosa sa pomenutim likovima.

Za sve one koji ne veruju u paralelnu stvarnost u režiji ružičastog režima, rezervisan je život nalik onome koji slika Gari Ros u svom kultnom ostvarenju Igre gladi

Za sve one koji ne veruju u paralelnu stvarnost u režiji ružičastog režima, rezervisan je život nalik onome koji slika Gari Ros u svom kultnom ostvarenju Igre gladi. Film koji je snimljen po istoimenom romanu Suzan Kolins opisuje postapokaliptični svet u kome visokorazvijena prestonica ima hegemoniju nad 12 distrikta, koji imaju obavezu da jednom godišnje daju dečaka ili devojčicu između 12 i 18 godina u igre gladi, borbu na život i smrt nakon koje postoji samo jedan pobednik – onaj koji preživi. Sve to se emituje na svakom ćošku uz perverzni smeh povlašćenih koji žive u izobilju dok ljudi po distriktima rade u nehumanim uslovima samo da bi preživeli. U Srbiji, istina, nema igara gladi, ali je za sve neistomišljenike režima rezervisan medijski topli zec u kome se uništavaju životi ljudi samo da bi režim eliminisao pravo svakog čoveka da živi slobodno, bira bez ucena i donosi odluke na bazi istinitih informacija.

U filmu, ali i u istoriji ovakvi režimi se uvek raspadnu jer je istina uvek jača od laži, ljubav od mržnje a sloboda od okova. I ovaj režim koji ljude laže, vara i potkrada – se raspada.

Zato je važno da znamo šta ćemo raditi nakon što ga na prvim slobodnim izborima, za koje ćemo se izboriti, građani Srbije pošalju u političku penziju. Zato smo mi u Stranci slobode i pravde napravili Plan za dan posle koji garantuje povratak pravde i dobar život za svakog našeg čoveka.

naslovna karakter broj 11

Share