PATRIK LAZIĆ ZA KARAKTER: DARA I AIDA

Aida me potpuno rastavila, jer je bliža mom umetničkom senzibilitetu i mislim da je zasluženo nastavila svoj oskarovski put. Ne zbog ideologije ili zavere nego isključivo zbog onoga što nažalost Dara nema, a Aida ima: dobar scenario i fabulu, pametnu i nenapadnu režiju, meru

PATRIK LAZIĆ, pozorišni reditelj, u kolumni Kolektivna imaginacija, za KARAKTER

patrik-lazić

Istog dana pogledao sam filmove Dara iz Jasenovca i Quo vadis, Aida?. Prvi na nacionalnoj televiziji u udarnom subotnjem terminu, drugi manje legalnim putem jer drugog načina da ga pogledam u Srbiji – nema. Iako isprovociran, nisam se uključivao ni u kakve rasprave koje su trajale zadnjih nedelja oko ovogodišnjih predstavnika Srbije i BiH za Oskara. Nisam hteo da budem deo onoga što mi najviše volimo – da govorimo o nečemu o čemu ne znamo ništa, u ovom slučaju da kritikujemo filmove koje nismo gledali.

U jednom trenu, IMDB je zabranio ocenjivanje Dare, jer su Srbi i Hrvati krenuli da se takmiče ko će pre da podigne ili obori ocenu filma a da nisu odgledali ijedan njegov minut. Plaše me ti ljudi koji per se vide nešto pogrešno u tome da se snimio film o stradanjima u Jasenovcu. Plaše me oni Hrvati koji film o ustaškim zločinima smatraju antihrvatskim, kao i oni Srbi koji film o srebreničkim žrtvama doživljavaju kao antisrpsku propagandu, jer to znači da Pavelića i Mladića smatraju za deo nas.

Jedino anti što se u ovim filmovima može pronaći je antiljudsko, antizversko i anticivilizacijsko

Kad se govori o Jasenovcu i Srebrenici, prosto ne može da bude rasprave o tome ko su crni, a ko beli. To se zna. Tu nemaš pravo na sopstveno mišljenje. Ipak, u eri postistine i prekrajanja istorije moguće je da se i od tako važnih tema koje zaslužuju mnogobrojne filmove još jednom usija naše bure baruta.
Dakle, pogledao sam oba filma i ako začas zaboravimo sve izjave državnika, kao i činjenicu da je reč o velikim nacionalnim projektima što za umetnost nikada nije dobro, mislim da su oba filma napravljena časno. Tvrdim da nijedan Hrvat-čovek ne može da nađe ništa antihrvatsko u Dari, kao što nijedan Srbin-čovek ne može da nađe ništa antisrpsko u Aidi. Jedino anti što se u ovim filmovima može pronaći je antiljudsko, antizversko i anticivilizacijsko. Istini za volju, Aida me potpuno rastavila, jer je bliža mom umetničkom senzibilitetu i mislim da je zasluženo nastavila svoj oskarovski put. Ne zbog ideologije ili zavere nego isključivo zbog onoga što nažalost Dara nema, a Aida ima: dobar scenario i fabulu, pametnu i nenapadnu režiju, meru. Ipak, najlakše je pljunuti na nečiji rad.

Držim da je u ovom trenu važnija činjenica da su se desili filmovi poput Dnevnika Diane Budisavljević, Dare iz Jasenovca, Quo vadis, Aida… Samo ostaje nada da će ovaj rover koji je sleteo na Mars tamo možda pronaći neku paralelnu balkansku civilizaciju u kojoj neki paralelni mi zločine iz prošlosti koriste za nacionalnu katarzu koja vodi u mirniju budućnost, a ne u ponovnu potpalu mržnje.

KARAKTER

Share