ZORAN PANOVIĆ ZA KARAKTER: POPULIZAM I HOLESTEROL

zoran-panovic

U Srbiji se autoritarnost olako poistovećuje sa totalitarizmom i diktaturom

ZORAN PANOVIĆ u svojoj stalnoj kolumni Aktivno čekanje za KARAKTER

zoran-panovic

U čemernim Miloševićevim godinama, uslovno “liberalniji” period bio je onaj od Dejtona 1995. pa do krađe lokalnih izbora 1996. Taj “liberalniji” period najavio je Dragoslav Avramović koji je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SR Jugoslavije predstavio novi dinar, i prekinuo hiperinflaciju.

Prošle su dve decenije od Avramovićeve smrti. Sećam se intervjua koji sam radio sa “super dekom” u vreme kad je on presaldumio i figurirao kao lider opozicionog Saveza za promene (posle je odustao). Rekao mi je: “Sine, protiv Miloševića samo populistički”. I oni sa snovima da pobede Vučića moraju da usavrše populizam koji je Vučić apsolvirao kao volšebni tehnolog vlasti.

“Sine, protiv Miloševića samo populistički”

Dragoslav Avramović

U Srbiji se autoritarnost olako poistovećuje sa totalitarizmom i diktaturom. Kad je stvarno diktatura na delu, opozicija sem zatvora ima tri opcije: Ili kao kod kralja Aleksandra komunisti – da bude u ilegali, ili kao u vreme Tita četnici, ustaše i demokrate poput Desimira Tošića – da bude u emigraciji, ili kao u Latinskoj Americi da bude u šumi – gerila. U slučaju Vučićeve Srbije, opozicija nije ni u jednom od ta tri agregatna stanja. Za sada se ne vidi ni raskolnički ili disidentski potencijal u SNS, pa i ta varijanta “otpora diktaturi iznutra” ne obećava.

Frljalo se i u Miloševićevo vreme terminima, pa je blokirana autoritarna tranzicija kinđurena kao “plebiscitarni cezarizam”. Ispravnije i onda i sad je govoriti o konsensualnoj autoritarnosti, tako sklonoj našem nacionalnom biću. Odnosno, govoriti o karakterima lične vlasti. Danas u nekonsolidovanoj demokratiji.

U Velikom rečniku stranih reči i izraza (Klajn/Šipka, Prometej, Novi Sad, 2006),  populizam je “povlađivanje predrasudama, strastima i duhovnim dometima širih društvenih slojeva”. Maltene, kao što je panker po srpskoj čitanci za četvrti razred nešto ružno, prljavo i nadmeno. Populizam nije uvek demagogija, trampizam orbanizam… On je kao holesterol – ima i dobar i loš. Populizam nije ideologija, već metod političke borbe koji se može puniti različitim ideološkim sadržajima.

Za kratko vreme, u ratnom okruženju, Milan Panić je 1992. na idejama mira, tolerancije i slobodnog tržišta (dakle ne povlađivanju predrasudama) uspeo populistički da osvoji podršku masa. I pobedio bi Miloševića da ovog nije podržao Šešelj.

Dajte novu šansu populizmu!

KARAKTER

 

Share