VUK MAKSIMOVIĆ ZA KARAKTER: UMETNOST JE ŽIVOT BEZ ODUSTAJANJA

vuk-maksimovic

Ovaj posao i ovaj način izražavanja možda je jedini otklon od društvenog propadanja kome smo svedoci već decenijama, uz napomenu da svaki posao može biti urađen “umetnički”, jer na kraju krajeva i nije bitan finalni proizvod nego način rada, proces i iskustvo

VUK MAKSIMOVIĆ, antropolog i umetnik, govori za KARAKTER

Piše Nenad Čaluković

vuk-maksimovic

Foto Predrag Mitić

Ko ste vi i šta radite?

Antropolog po obrazovanju, a tvorac po opredeljenju, spajam mitove i starozanatske veštine.

Zašto radite to što radite? 

Najviše volim da rukom stvaram predmete koje zamislim ili jednostavno koje vidim u ideji. Odmalena sam se trudio da napravim ono što zamislim.

Umetničkim delom se nudi ukus doživljene realnosti, formom se privlači pažnja i nudi se percepcija iskustva

Kako izgleda vaš proces stvaranja?

Koristim drvo, metal i kamen, koji su odbačeni, ostavljeni ili prepušteni propadanju, a glavni pokretač stvaranja nalazi se u obliku materijala koji u sebi sadrži ceo budući predmet. Retko pravim skice na papiru, obično vidim ceo predmet. Stvaranje od “načetih” materijala zahteva više vremena, obrade i “lečenja”, ali time se odužujemo prirodi koja je naše ishodište. Alavost u konzumiranju oduvek je donosila više problema nego radosti. Dakle, početak je potraga za materijalom, a kraj je završna obrada i to je najvažniji deo procesa, tekstura završne obrade daje život neživom predmetu.

Koristim drvo, metal i kamen, koji su odbačeni, ostavljeni ili prepušteni propadanju

Šta je vaše ishodište?

Priroda, svetska baština, paganski rituali i svi panteistički spisi, kazivanja ili razgovori koji nas upućuju na sveukupno jedinstvo. Dakle, panteizam.

taurus

Šta je ključni izazov u okviru stvaralačkog procesa?

Identifikacije su loše same po sebi, one gase jedinstvenost i pretvaraju posebnost u psihologiju mase

Da se zamišljeno ostvari, bez kompromisa, ili da se poslužim Evolinim rečima – “Ako se snize zahtevi, falsifikovaće se vrednosti.” Želja da se do rezultata dođe brže od vremena koje je potrebno obično donosi pad u besmisao.

Koja je uloga umetnika u društvu?

Svako je umetnik, otkriveni ili neotkriveni, jer umetnost je način života, a ne poziv. Umetnost je, a tako bi i trebalo uvek da bude, život bez odustajanja, sve ono što radimo, radimo s ciljem stvaranja boljeg života, za sav život. Umetničkim delom se nudi ukus doživljene realnosti, formom se privlači pažnja i nudi se percepcija iskustva.

Moje teme: poštovanje prirode, igra belog i crnog, svetlo na kraju tunela i broj 3 – crveno

Kako se menja vaš način rada tokom vremena?

Samouk sam, volim da učim nove tehnike, vremenom postajem precizniji i jasniji u svom izražaju. Vremenom sam bliži jednostavnosti.

Istraživanje i eksperiment, to je put ka zadovoljstvu

S čime se identifikujete?

Identifikacije su loše same po sebi, one gase jedinstvenost i pretvaraju posebnost u psihologiju mase. Postoje ljudi čije su mi misli bliske i koje smatram svojim bliskim prijateljima, iako nas možda dele stotine ili hiljade godina. Svako je svoj i poseban. Identifikacija je osnov za sukob.

U kom poslu najviše uživate?

U onom koji do sada nisam radio. Izučavanje novih tehnika je nešto poput igre deteta. Mnogo je zanimljivo, preokupira u potpunosti. Istraživanje i eksperiment, to je put ka zadovoljstvu.

Stvaralaštvo je pozitivna ili negativna projekcija nas samih na okruženje i na ovaj svet u kojem smo gosti

Koje je vaše najjače sećanje iz detinjstva?

Jedan nožić koji sam dobio od dede kada sam imao četiri godine i šetnje s njim po šumama u okolini Beograda, pravljenje logorske vatre i skupljanje kamenčića.

Koje teme su ključne za vaše stvaralaštvo?

Poštovanje prirode, igra belog i crnog, svetlo na kraju tunela i broj 3 – crveno.

Koja su vaša omiljena umetnička dela?

drvo

Pored praistorijskih pećinskih crteža, plemenskih upotrebnih predmeta i totemskih predstava, volim Modiljanijevo i Brankuzijevo sveukupno stvaralaštvo. Obojca su inspiraciju dobijali iz davne, animističke umetnosti.

Inspirišu me skladne linije i prirodno okruženje, simboli i poruke koje putuju kroz vreme, rune i sanskritsko pismo, jednostavni oblici, broj 3, moja porodica i moj grad

Koje poslove ste radili pre nego što ste postali umetnik?

Hronološki – radio sam kao organizator jutarnjeg programa na Radio Beogradu, gitarista prve postave Darkwood Dub-a, kao producent jedne televizijske emisije, u amaterskom pozorištu kao dramaturg, u Beogradskom centru za ljudska prava na programu suočavanja s prošlošću, kao psiho-socijalni savetnik za žrtve ratnih zločina i na Beogradskoj tvrđavi kao saradnik za kulturno-umetnički program i stare zanate.

Zašto umetnost?

Jer je to način mog izražavanja od malih nogu, od onog peroreza koji sam dobio s četiri godine, koji je stalno bio vezan jednim kanapom za moje pantalone, pa sve do danas kada su ovaj posao i ovaj način izražavanja možda jedini otklon od društvenog propadanja kome smo svedoci već decenijama, uz napomenu da svaki posao može biti urađen “umetnički”, jer na kraju krajeva i nije bitan finalni proizvod nego način rada, proces i iskustvo.

Kakav je vaš umetnički pogled na život?

Stvaralaštvo je pozitivna ili negativna projekcija nas samih na okruženje i na ovaj svet u kojem smo gosti jedan period vremena, a zauzvrat, okruženje utiče na nas i u tome se zatvara ta linija u jedan krug. “Kako je gore, tako je i dole” rekao je Trismegistos.

Šta vas inspiriše?

Skladne linije i prirodno okruženje, simboli i poruke koje putuju kroz vreme, rune i sanskritsko pismo, jednostavni oblici, broj 3, moja porodica i moj grad.

Da li je umetnički život usamljen?

Komunikacija između stvaraoca i dela u procesu stvaranja je vrsta usamljenosti koja u sebi sadrži ceo jedan svet, tako da je odgovor i da i ne. Usamljenost je potrebna jer se odigrava komunikacija između stvaraoca i dela, jedan drugom daju život, i zbog toga veličam sam proces više nego gotovo delo. Proces stvaranja deluje bezvremeno i neprolazno.

Šta ne volite u umetničkom svetu?

Istu stvar koju ne volim u ljudskom društvu – sebičnost i umišljenost, predstavu da je naša posebnost bolja od nečije druge posebnosti.

Šta vam se ne dopada u vašem stvaranju?

Kada mi se nešto ne dopadne u stvaralačkom procesu, onda to poništim i krećem iz početka. Nema drugog načina. Zato se i kaže da bez destrukcije nema ni kreacije.

A šta vam se dopada u vašem stvaranju?

Sloboda u izboru tema i materijala, a najviše sam proces stvaranja koji liči na prijatan razgovor, sve sa varnicama, prašinom i piljevinom. Takođe, raduju me i mir i nemir koji proizlaze iz vremena provedenog u ateljeu.

Koji je vaš idealni projekat?

Kućica na drvetu.

Najbolji savet koji ste dobili?

Polako … sve će doći na svoje.

Šta je vaš plan za budućnost?

Da radim ono što volim, do poslednjeg daha… I kućica na drvetu.

*instagram: unknown_anthropologist

KARAKTER

Share